Koliko platforme za dostavu stvarno koštaju

Pitajte vlasnika koliko ga dostava košta i dobićete jedan broj: proviziju. Trideset odsto, ili dvadeset sedam, ili koliko je ispregovarano. To je broj sa fakture, pa je to i broj o kome se svađa.

A to je ujedno i najmanji deo računa.

Neću Vam reći da napustite platforme. U Srbiji su to Wolt i Glovo, i za mnoge lokale upravo one razdvajaju prazan utorak od utorka koji se isplati; ko Vam kaže da odete, nije pogledao Vaše brojeve. Reći ću Vam šta je ostatak računa, zato što ga većina nikada nije sabrala.

Deo koji može da se izbroji

Počnite od provizije, kolika god je Vaša. Pa onda dodajte ono što stoji tu pored, a nikada se ne upisuje u troškove dostave.

Ambalaža. Ne kutija — kutija, poklopac, kesa, posudica za sos, pribor, nalepnica. Na glavnom jelu od dvanaest evra to retko bude ispod jednog evra, i troši se bez obzira na to da li je porudžbina isplativa.

Prepravljen meni. Većina lokala podigne cene za dostavu da pokrije proviziju, i to radi dok gost ne primeti, a gost uvek primeti. Kupili ste drugi cenovnik, onaj od koga Vaš sopstveni restoran izgleda skupo.

Popusti. Svaka platforma vodi akcije, a novac za njih izlazi iz Vaše marže, ne iz njihove. Pročitajte na čijoj strani knjige stoji akcija pre nego što na nju pristanete.

I minuti. Neko prekine to što radi, pročita tablet, unese porudžbinu, čeka kurira. Četiri tableta na polici tokom subotnjeg servisa nisu mali porez na kuhinju. To je razlog zbog koga porudžbine u sali idu sporije, a to niko ne pripisuje dostavi.

Deo koji ne može da se izbroji, a taj je skup

Ostavite novac na stranu za trenutak. Platforma stoji između Vas i čoveka koji jede Vašu hranu, a to je prava razmena.

Ne dobijate ime. Ne dobijate adresu e-pošte, ni telefon, ni to da naručuje svakog drugog četvrtka, ni to da uvek traži bez luka. Kad je nezadovoljan, kaže platformi. Kad je oduševljen, oceni dostavu platforme.

Što znači da ne možete da uradite ono jedino od čega je svaki lokal u istoriji živeo: da zadovoljnog gosta sami vratite. Iznajmljujete publiku sa kojom Vas niko nikada neće upoznati, a kirija raste.

Tu se krije i drugi trošak. Platforma uči koja Vaša jela podnose put a koja ne, koliko ljudi u Vašem kraju plaćaju, kada naručuju. Vi od toga ne naučite ništa. Posle nekoliko godina to nije problem provizije, nego problem znanja, a znanje je upravo ono što Vam treba da prestanete da plaćate proviziju.

Šta zaista pomaže

Ne krstaški rat. Koristan cilj je mnogo manji od odlaska: zadržite platforme zato što dovode nove goste, a ponovne porudžbine vratite sebi.

Prva porudžbina od nepoznatog čoveka vredi plaćanja — to je ono što provizija stvarno kupuje i to je pošteno. Četrnaesta porudžbina istog stalnog gosta ne vredi. Ta treba da dođe Vašim kanalom, po Vašoj ceni, sa imenom gosta na sebi.

Praktično, to znači tri neugledne stvari. Vaša sopstvena strana za poručivanje mora da postoji i da nije teža za upotrebu od aplikacije. Mora da postoji jedan razlog za prelazak, odštampan na nečemu što ide u kesu — ne rat popustima, nego mali pošten razlog. I porudžbine, odakle god dolazile, moraju da stižu na jedno mesto umesto na četiri tableta, jer će u protivnom kuhinja tiho sabotirati onaj kanal koji je najdosadniji.

Uradite to i provizija prestaje da bude procenat od svega i postaje trošak privlačenja novih gostiju, što je i trebalo da bude od početka.

Pošteno rečeno

Platforme nisu nikoga prevarile. Rešile su stvaran problem brže od same delatnosti, i naplaćuju onoliko koliko im tržište dopušta. Wolt danas izlistava trideset dva grada u Srbiji, od Beograda, Novog Sada i Niša do Kraljeva, Čačka, Užica i Novog Pazara; Glovo radi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Pančevu, Subotici i dalje. Ta vidljivost je stvarna i zato se plaća.

Greška je u tome što se provizija uzima kao cela cena. Dodajte ambalažu, prepravljen meni, finansirane popuste, minute i gosta koga nikada niste sreli, pa onda odlučite koliki deo svog posla želite da vodite po tuđim pravilima.